Биология ва тиббиёт муаммолари 2026, №1 (167)


Subject of the article

СУРУНКАЛИ КИСТОЗ ГАЙМОРИТИ БОР БЕМОРЛАРНИНГ ҲУЖАЙРАВИЙ ВА ГУМОРАЛ ИММУНИТЕТ ҲОЛАТИНИ БАҲОЛАШ (204-209)

Authors

Насретдинова Махзуна Тахсиновна, Хайитов Алишер Адхамович

Institution

Самарқанд Давлат тиббиёт университети, Ўзбекистон Республикаси, Самарқанд ш.

Abstract

Сурункали синуситлар юқори нафас йўлларининг барча сурункали касалликлари орасида тахминан 10%ни ташкил қилади. Манбаларга кўра, сурункали риносинусит (СРС) дунё аҳолисининг тахминан 5,5–28%ига таъсир қилади ва бутун дунё бўйлаб ҳар йили миллиондан ортиқ жарроҳлик аралашувларига сабаб бўлиб, катта ижтимоий-иқтисодий йўқотишларни келтириб чиқаради. Нафас йўллари шиллиқ қаватида сурункали яллиғланиш жараёнларининг кечиши маҳаллий ҳимоя механизмларининг сусайишига, шу билан бирга орга-низмнинг умумий иммунореактивлигининг пасайишига олиб келади. Сурункали синуситнинг кўп учрайдиган клиник шаклларидан бири кистоз синусит ҳисобланади. Тадқиқот мақсади сурункали кистоз гайморити бўлган беморларда ҳужайравий ва гуморал иммунитет тизими кўрсаткичларини баҳолашдан иборат бўлди. Ушбу мақсадга эришиш учун 3 йил давомида 150 нафар беморда тадқиқот ўтказилди. Беморларда ҳужайравий ва гуморал иммунитетни баҳолаш учун қаттиқ фазали иммунофермент таҳлил (ИФА) усули қўлланилди. Ҳужайравий иммунитетни тавсифлаш мақсадида Т-ҳужайра субпопуляциялари (моноклонал антитаналар орқали белгиланувчи маркерлар) ўрганилди, гуморал иммунитет бўғини ҳолатини баҳолаш учун эса цитокинлар миқдори аниқланди. Тадқиқот натижаларига кўра, барча беморларда жарроҳлик амалиётидан олдинги даврда иммунологик кўрсаткичлар соғлом инсонлар кўрсаткичларига нисбатан салбий (пасайган) миқдорларда қайд этилди. Ўтказилган табақалаштирилган ва такомиллаштирилган даволашдан кейин 3 ой ва 6 ой ўтгач, иммунологик кўрсаткичлар соғлом инсонлар кўрсаткичларига яқинлашгани кузатилди. Хулоса қилиб айтганда, тадқиқотда қатнашган барча беморларда жарроҳлик амалиётидан олдин ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларининг соғлом инсонлар кўрсаткичларига нисбатан пастлиги аниқланди. Шунингдек, 6 ой давомида олиб борилган кузатув натижалари такомиллаштирилган терапия ва табақалаштирилган жарроҳлик даволаш қўлланилгандан сўнг иммун тизими кўрсаткичларида ижобий ўзгаришлар юз берганини кўрсатди.

Key words

иммуноглобулин, синусит, ҳужайравий иммунитет, иммунофермент таҳлил, киста.

Literature

1. Волков А. Г., Боджоков А. Р. В каких случаях микрогайморотомия является щадящим вмешательством на верхнечелюстной пазухе // Российская ринология. – 2015. – Т. 23. – №. 1. – С. 43-51. 2. Кокорина О.В., Боева В.И., Апалько С.В., Вологжанин Д.А., Дворянчиков В.В., Щербак С.Г. Цитокиновый профиль хронического риносинусита без полипов. Вестник оториноларингологии. 2022;87(4):51‑55. 3. Насретдинова М., Хайитов А. Наша тактика при хирургическом лечении кистозних поражений гайморових пазух //Журнал вестник врача. – 2020. – Т. 1. – №. 2. – С. 72-75. 4. Ризаев Ж. А., Асадуллаев Н. С., Абдувакилов Ж. У. Динамика возрастных показателей физико-химического состава ротовой жидкости у лиц пожилого и старческого возраста //Вісник проблем біології і медицини. – 2018. – Т. 1. – №. 3 (145). – С. 382-385. 5. Ризаев Ж. А., Фаттахов Р. А. Изучение уровня психоэмоционального напряжения у пациентов на стоматологическом приеме //Stomatologiya. – 2017. – №. 3. – С. 75-79. 6. Ризаев Ж. А., Туксонбоев Н. Х. У. Деформация носа с расщелиной и ринопластика //Scientific progress. – 2021. – Т. 2. – №. 2. – С. 92-104. 7. Ризаев Ж. А. и др. Влияние базиса ортодонтических аппаратов на ткани твёрдого нёба на различных этапах расширения верхней челюсти //Stomatologiya. – 2018. – №. 2. – С. 41-42. 8. Хаитов А. А., Болтаев А. И. Оценка иммунологического статуса больных хроническим гайморитом // Проблемы постковидной оториноларингологии. – 2022. – С. 268-275. 9. Moon IJ, Kim SW, Han DH, Shin JM, Rhee CS, Lee CH, et al. Mucosal cysts in the paranasal sinus-es: long-term follow-up and clinical implica-tions. Am J Rhinol Allergy. 2011 Mar-Apr;25(2):98–102. 10. Orlandi R.R., Kingdom T.T., Hwang P.H., Smith T.L., Alt J.A., Baroody F.M., Batra P.S., Bernal-Sprekelsen M., Bhattacharyya N., Chandra R.K., et al. International consensus statement on allergy and rhinology: Rhinosinusitis. Int. Forum Allergy Rhi-nol. 2016;6: S22–S209. doi: 10.1002/alr.21695. 11. Moon IJ, Lee JE, Kim ST, Han DH, Rhee CS, Lee CH, et al. Characteristics and risk factors of mu-cosal cysts in the paranasal sinuses. Rhinology. 2011 Aug;49(3):309–314. 12. Casserly P., Harrison M., O’Connell O., O’Donovan N., Plant B.J., O’Sullivan P. Nasal en-doscopy and paranasal sinus computerised tomogra-phy (CT) findings in an Irish cystic fibrosis adult patient group. Eur. Arch. Oto-Rhino-Laryngol. 2015;272:3353–3359. doi: 10.1007/s00405-014-3446-z. 13. Hong S. L., Cho K. S., Roh H. J. Maxillary sinus retention cysts protruding into the inferior meatus //Clinical and Experimental Otorhinolaryngology. – 2014. – Т. 7. – №. 3. – С. 226-228. 14. Mattos R. G. et al. Mucous retention cyst in maxillary sinus with expansion of maxillary tuberos-ity: Case report //Journal of Oral Diagnosis. – 2018. – Т. 3. – №. 1. – С. 1-7. 15. Piskunov G. Z., Piskunov S. Z. Freedom to the nasal breathing //Russian rhinology. – 2010. – Т. 4. – С. 34-45.