Биология ва тиббиёт муаммолари 2025, №4 (163)
Maqola mavzusi
AОРТО-КОРОНАР ШУНТЛАШ АМАЛИЁТИНИ БОШИДАН КЕЧИРГАН БЕМОРЛАРДА ЯЛЛИҒЛАНИШ ЦИТОКИНЛАР ДАРАЖАСИНИ ПАСАЙТИРИШ ИМКОНИЯТЛАРИ (25-29)
Mualliflar
Aгабабян Ирина Рубеновна, Саттаров Улуғбек Aббос ўғли
Muassasa
Самарқанд давлат тиббиëт университети, Ўзбекистон Республикаси, Самарқанд ш.
Annotatsiya
Доимий равишда колхициннинг паст дозасини (кунига 0,5 мг) қабул қилиш ҳозирда ФДA томонидан маъқулланган ва халқаро клиник тавсияларига кўра юрак ишемик касаллиги бўлган беморларда миокард инфаркти, инсулт ва юрак-қон томир ўлимининг иккиламчи профилактикаси сифатида киритилган [1,2]. Бу янги тавсиялар, асосан, ЛоДоCо2 ва CОЛCОТнинг тадқиқотлари рандомизацияланган, икки томонлама соқит қилинган ва пласебо назоратидаги тадқиқотлар натижаларига асосланган. Улар шуни кўрсатдики, колхициннинг паст дозаларини узоқ муддат давомида қабул қилиш клиник жиҳатдан барқарор атеросклерозга эга замонавий беморларда асосий юрак-қон томир ҳодисаларини 31% га хавфсиз камайтиради хавф нисбати (ХН) 0,69; 95% ишонч оралиқлари (ИО) 0,57–0,83; П < 0,001] ва яқинда миокард инфарктини бошидан кечирганларда эса 23%га камайганини кўришимиз мумкин (ХН 0,77; 95% ИО 0,61–0,96; П = 0,02) [3,4]. Шундай қилиб, статинлар ва тавсияларда кўрсатилган бошқа дори воситалари билан биргаликда колхицинни паст дозаларда қўлланилиши клиник қизиқишни ошириши мумкин, айниқса коронар артерияларни стентлаш ва аорто-коронар шунтлаш (AКШ)дан кейин клиник қизиқишни ошириши мумкин. Колхицин буйраклар орқали чиқарилганлиги сабабли, айрим муаллифларнинг фикрига кўра, уни буйрак фаолияти жиддий бузилган беморларда эҳтиёткорлик билан қўллаш керак. Бироқ колхициннинг ўзи буйрак фаолиятига салбий таъсир кўрсатмайди. Сурункали буйрак касаллиги (СБК) бўлган беморларда колхицин диализ хавфини оширмайди ва унинг давомийлигини камайтирмайди [5,6].
Kalit so'zlar
Колхицин, С-реактив оқсил (СРО), аорто-коронар шунтлаш (AКШ), атеросклероз, юрак ишемик касаллиги (ЮИК), интерлейкин-6 (ИЛ-6).
Adabiyotlar
1. Ризаев Ж. А., Агабабян И. Р., Исмоилова Ю. А. Мировой опыт работы специализированных клиник по лечению больных с хронической сердечной недостаточностью //Вестник врача. – 2021. – №. 3. – С. 100. 2. Ризаев Ж. А., Агабабян И. Р. Связь заболева-ний пародонта с острым коронарным синдромом (литературный обзор) //Журнал биомедицины и практики. – 2022. – Т. 7. – №. 4. – С. 252. 3. Ризаев Ж. А. и др. Значение коморбидных состояний в развитии хронической сердечной недостаточности у больных пожилого и старческого возраста //Достижения науки и образования. – 2022. – №. 1 (81). – С. 75-79. 4. Ризаев Ж. А., Мусаев У. Ю. Влияние условий внешней среды на степень пораженности населения стоматологическими заболеваниями //Врач-аспирант. – 2009. – Т. 10. – №. 37. – С. 885-889. 5. Ризаев Ж. А., Хакимова С. З., Заболотских Н. В. Результаты лечения больных с хроническим болевым синдромом при дорсопатии бруцеллезного генеза //Uzbek journal of case reports. – 2022. – Т. 2. – №. 3. – С. 18-25. 6. Ризаев Ж. А., Гафуров Г. А. Влияние общесоматической патологии на стоматологическое здоровье //Пародонтология. – 2017. – Т. 22. – №. 1. – С. 11-14. 7. Ризаев Ж. А., Рузимуротова Ю. Ш., Тураева С. Т. Влияние социально-гигиенических факторов труда и быта на здоровье медицинских сестер //Scientific progress. – 2022. – Т. 3. – №. 1. – С. 922-926. 8. Ризаев Ж. А. и др. Использование светодиодного излучения в стоматологии (обзор литературы) //Stomatologiya. – 2017. – №. 4. – С. 73-75. 9. Ризаев Ж. А., Абдуллаев А. С., Кубаев А. С. Перспективы лечения невритов в комплексе с этилметилгидроксипиридина сукцинат и комбилипен //Современная медицина: новые подходы и актуальные исследования. – 2022. – С. 20-24. 10. Ярмухамедова Н. А., Ризаев Ж. А. Изучение Краткосрочной Адаптации К Физическим Нагрузкам У Спортсменов Со Вторичными Иммунодефицитами //Журнал гуманитарных и естественных наук. – 2023. – №. 6. – С. 128-132. 11. Nelson K., Fuster V., Ridker P. M. Low-dose colchicine for secondary prevention of coronary artery disease: JACC review topic of the week //Journal of the American College of Cardiology. – 2023. – Т. 82. – №. 7. – С. 648-660. 12. Bonaventura A., Abbate A. Colchicine for cardiovascular prevention: the dawn of a new era has finally come. – 2023. 13. Nidorf S. M. et al. Colchicine in patients with chronic coronary disease //New England journal of medicine. – 2020. – Т. 383. – №. 19. – С. 1838-1847. 14. Tardif J. C. et al. Efficacy and safety of low-dose colchicine after myocardial infarction //New England journal of medicine. – 2019. – Т. 381. – №. 26. – С. 2497-2505. 15. Solak Y. et al. Colchicine in renal medicine: new virtues of an ancient friend //Blood purification. – 2017. – Т. 43. – №. 1-3. – С. 125-135. 16. Nasri H. Colchicine and the concepts of nephroprotection; a new feature of an old drug //Journal of Renal Endocrinology. – 2022. – Т. 8. – №. 1. – С. e25072-e25072. 17. Agababyan, I.R., Kobilova, N.A. Colchicine Effect on C-Reactive Protein Levels in Patients with Coronary Heart Disease after Myocardial Revascularization. Kardiologija v Belarusi, 2023, 15(3), pp. 355–361.