Биология ва тиббиёт муаммолари 2025 №6 (166)


Тема статьи

АҲОЛИ ОРАСИДА КЕНГ ТАРҚАЛГАН СУРУНКАЛИ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ДАВОЛАШДА СТАНДАРТ МУОЛАЖАЛАРНИНГ ТАВСИЯ ЭТИЛИШИ ВА ДАВОЛАНИШГА БЎЛГАН МОЙИЛЛИКНИ ЎРГАНИШ (198-207)

Авторы

Ризаев Жасур Алимджанович, Гадаев Абдигаффор Гадаевич, Хусинова Шоира Акбаровна, Гадаева Нилуфар Абдугафоровна

Учреждение

1 - Самарқанд давлат тиббиëт университети, Ўзбекистон Республикаси, Самарқанд ш.; 2 - Тошкент давлат тиббиёт университети, Ўзбекистон Республикаси, Тошкент ш.

Аннотация

Мақолада кенг тарқалган юрак-қон томири ва нафас йўллари касалликларида Самарқанд вилоятида қишлоқ, туман ва шахар худудида яшовчи беморларга шифокорлар томонидан стандарт даво муолажаларининг буюрилиш даражаси ва беморларнинг даволанишга бўлган мойилликлари солиштирма ўрганилган. Олинган натижалар гипертония касаллигини даволашда қишлоқ ва туман шифокорлари томонидан беморларга аксарият ҳолларда монотерапия, шахар шароитида эса 72% ҳолатларда комбинирланган муолажалар этилган. Юрак ишемик касаллигида қишлоқ ва туманга нисбатан шахарда шифокорлар томонидан кўпроқ стандарт даво муолажалари (62.4%) буюрилиши аниқланди. Сурункали юрак етишмовчилиги ташхиси қўйилган беморларга шифокорлар томонидан стандартларга тўлиқ амал қилинмаган. Бронхиал астма касаллигини даволашда барча худудларда селектив β2-агонистлар (98.7%) ва ингаляцион глюкокортикоидлар (53.5%) қолган гуруҳ дориларига нисбатан ишончли кўп қўлланилган. Ўпканинг сурункали обструктив касаллигида унинг оғирлик даражасидан келиб чиқиб селектив β2 агонистлар энг кўп (61.2%), ингаляцион глюкортикостероидлар (47.7%) ва ингаляцияли М холинолитиклар (43.2%) қолган гуруҳларга нисбатан кўпроқ тавсия қилиниши аниқланган. Беморлар орасида ўтказилган сўровнома натижаси худудлар бўйича солиштирилганда ишончли фарқлар аниқланмаган бўлса ҳам (бундан бронхиал астма мустасно) барча холларда беморларнинг даволанишга бўлган мойилликлари ўрта даражада эканлигини кўрсатди.

Ключевые слова

артериал гипертензия, юрак ишемик касаллиги, сурункали юрак етишмовчилиги, бронхиал астма, ўпканинг сурункали обструктив касаллиги, β2-агонистлар, М холинолитиклар, ангиотензин айлантирувчи фермент ингибиторлари, статинлар, β2 блокаторлар, даволанишга бўлган мойиллик.

Литературы

1. Абдуллаев Д. Ш., Гадаев А. Г., Ризаев Ж. А. Матриксные металлопротеиназы у больных с болезнями пародонта и хронической сердечной недостаточностью //Stomatologiya. – 2017. – №. 2. – С. 104-106. 2. Гадаев А. Г. и др. Железо, его роль в функционировании систем организма и связанное с ним поражение слизистой полости рта //Проблемы биологии и медицины. – 2020. – Т. 116. – №. 1. – С. 219-224. 3. Махмонов Л. С., Ризаев Ж. А., Гадаев А. Г. Helicobacter pylori ва уни темир х, амда витамин в12 танкцслиги камкрнлиги юзага келишидаги а^ амияти. – 2021. 4. Мусаев У. Ю., Ризаев Ж. А. Интерактивные методы обучения стоматологии в последипломном образовании как условие стимуляции познавательной деятельности //Научно-практический журнал Выходит один раз в два месяца. – 2020. – Т. 24. – №. 5. – С. 306. 5. Ризаев Ж. А., Гадаев А. Г., Абдувакилов Ж. У. Иммунологические аспекты патогенеза патологии пародонта у больных с хронической сердечной недостаточностью //Journal of biomedicine and practice. – 2016. – Т. 1. – №. 1. – С. 6-10. 6. Ризаев Ж. А., Гадаев А. Г., Абдуллаев Д. Ш. Параллели патогенеза заболеваний пародонта и хронической сердечной недостаточности //Dental Forum. – Общество с ограниченной ответственностью" Форум стоматологии", 2017. – №. 4. – С. 70-71. 7. Ризаев Ж. А. и др. Значение коморбидных состояний в развитии хронической сердечной недостаточности у больных пожилого и старческого возраста //Достижения науки и образования. – 2022. – №. 1 (81). – С. 75-79. 8. Ризаев Ж. А., Гадаев А. Г., Абдувакилов Ж. У. Состояние стоматологического здоровья у больных с хроническим болезням почек //Теоретические и практические проблемы образовательной системы при подготовке высококвалифицированных стоматологов. Ташкент. – 2017. – С. 779-780. 9. Chowdhury R, Khan H, Heydon E, et al. Adherence to cardiovascular therapy: a metaanalysis of prevalence and clinical consequences. Eur Heart J 2013. 10. Christensen DB, Williams B, Goldberg hi, et al. Assessing compliance to antihypertensive medications using computer-based pharmacy records. Med Care. 1997; 35:1164–1170. 11. Denig P, van Vliet T, Dekker J. Reasons of general practitioners for not prescribing lipid-lowering medication to patients with diabetes: a qualitative study. BMC Fam Pract 2009 21. 12. Hawkshead J, Krousel-Wood MA. techniques for measur ing medication adherence in hypertensive patients in out patient settings: advantages and limitations. Dis Manage Health Outcomes.2007;15:109–118. 13. Improving physician adherence to clinical practice guidelines. Barriers and strategies for change. New England Healthcare Institute 2008; 55 pp. 14. Knuuti J, Wijns W, Saraste A, Capodanno D, Barbato E, Funck-Brentano C et al. 2019 ESC Guidelines for the diagnosis and management of chronic coronary syndromes. European Heart Journal. 2020;41(3):407–77. DOI: 10.1093/eurheartj/ehz425. 15. Kolandaivelu K, Leiden BB, O'Gara PT, Bhatt DL. Non-adherence to cardiovascular medications. Eur Heart J. 2014 Dec 7;35(46):3267-76. doi: 10.1093/eurheartj/ehu364. Epub 2014 Sep 28. PMID: 25265973.